Međunarodni dan migranata je međunarodni praznik koji se obeležava 18. decembra odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 4. decembra 2000. godine kao posledica velikog i rastućeg broja migranata u svetu. Dana 18. decembra 1990. godine, Generalna skupština je usvojila Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava radnika migranata i članova njihovih porodica.
Ovaj dan se obeležava u mnogim zemljama, međuvladinih i nevladinih organizacijama kroz širenje informacija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama političkih migranata, kao i kroz razmenu iskustava i dizajna akcija kako bi se obezbedila zaštita migranata. Filipinska i druge organizacije azijskih migranata su 1997 godine počele proslave i promovisanja 18. decembra kao Međunarodnog dana solidarnosti sa migrantima. Ovaj datum je izabran, jer je 18. decembra 1990. godine OUN usvojila Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava radnika migranata i članova njihovih porodica. Nadovezujući se na ovu inicijativu, 18. decembar je izabran uz podršku Međunarodne organizacije za prava migranata i Upravnog odbora globalne kampanje za potvrđivanje Međunarodne konvencije o pravima migranata i mnogih drugih organizacija – i počeo je da se promoviše krajem 1999. godine za zvanični praznik UN-a, i konačno je proglašen 4. decembra 2000. godine. UN je pozvao sve zemlje članice UN, međuvladine i nevladine organizacije da poštuju ovaj dan za širenje informacija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama migranata, razmenu iskustava, kao i preduzimanje akcija da se obezbedi zaštita migranata.
Međunarodni dan migranata se najpre vidi kao prilika za priznanje doprinosa koji su napravili milioni migranata privredama zemalja u kojima žive, kao i matičnim zemljama, a drugo kao prilika za promovisanje poštovanja njihovih osnovnih ljudskih prava. U nizu njihovih problema su pristup teritoriji, izloženost krijumčarenju i trgovini ljudima, ponekad i ropskom radu, arbitrarno lišavanje slobode, problemi sa regulisanjem statusa, nedostatna konzularna pomoć i diplomatska zaštita. Aktuelan je i problem ostvarivanja i priznavanja stečenih prava, poput regulisanja radnog staža, sticanja uslova za penziju… Na sve to dodaje se i izloženost diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima mržnje.
U pogledu migranata ne postoji “krovni” međunarodni ugovor kojim se štite ljudska prava. Istina, 1990. godine kada je usvojena Međunarodna konvencija o pravima svih radnika migranata i članova njihovih porodica, koja je stupila na snagu trinaest godina kasnije. Međutim, ona se odnosi samo na “radnike migrante i članove njihovih porodica”, ali je primetno da je njome obavezano svega 58 država, što predstavlja samo nešto više od četvrtine država sveta. Među njima nisu mnoge države koje primaju veliki broj radnika migranata, poput država članica EU, SAD i drugih razvijenih zemalja. Na primenu ove konvencije obavezale su se nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, odakle i dolaze radnici migranti. Srbija je pristupila navedenoj konvenciji, ali je nije ratifikovala, te se odredbe ove konvencije ne primenjuju na njenoj teritoriji. To za posledicu ima da se radnici migranti ne mogu pozivati na odredbe ove konvencije niti mogu da pokreću pojedinačne sporove pred Komitetom za prava migranata – ekspertskim telom koje je oformljeno radi nadzora nad primenom Konvencije.
U prošloj godini bilo je više od 280 miliona ljudi sa statusom međunarodnog migranta, a to je 3,6 odsto svetske populacije. Migranti svojim znanjem, mrežama i veštinama doprinose izgradnji jačih i otpornijih zajednica. Globalni društveni i ekonomski sistem može se oblikovati kroz uticajne odluke za rešavanje izazova i prilika koje predstavljaju globalna mobilnost i ljudi u pokretu.
Nažalost, neprijateljski stav prema migrantima raste širom sveta, pa je solidarnost s njima potrebnija nego ikad. Migracije su uvek bile među ljudima. Ljudi su se od davnih vremena kretali u potrazi za novim šansama i boljim životima. Klimatske promene, demografska situacija, nestabilnost, sve veća nejednakost i težnje za boljim životom, znači da će migracije i dalje postojati.
Prati još vesti